Nalaz je stigao, a pregled kod lekara je tek za nekoliko dana. Pred tobom je tabela puna brojeva, skraćenica i procenata, a pored nekih možda stoji zvezdica ili oznaka da su ispod referentne vrednosti. Sasvim je razumljivo što pokušavaš sam da shvatiš šta to znači.
Ovaj tekst neće tumačiti tvoj nalaz. Objasniće kako čitati spermogram: šta meri svaki red, odakle dolaze referentne vrednosti i zašto se brojevi gledaju zajedno. Ako ti treba šira slika o tome šta je analiza i šta dolazi posle, kreni od vodiča kroz spermogram. Ovde se bavimo samo time šta piše na papiru.
Sa nalazom u ruci lako je zapeti za jedan broj. U besplatnom vodiču „Spermogram – od pripreme do nalaza” objašnjavamo svaki parametar, referentne vrednosti i pitanja koja vredi postaviti lekaru, da na pregled dođeš sa jasnom slikom. Ostavi ime i email i vodič ti stiže odmah.
Pre nego što pogledaš brojeve: šta su referentne vrednosti
Laboratorija tvoje rezultate poredi sa referentnim vrednostima iz priručnika Svetske zdravstvene organizacije za analizu sperme. Važno je znati kako su te vrednosti nastale.
Istraživači su analizirali nalaze muškaraca čije su partnerke zatrudnele prirodnim putem u roku od godinu dana. Zatim su postavili granicu kod 5. percentila te grupe. Drugim rečima, donja referentna vrednost je broj ispod kog je bilo samo 5% tih novih očeva.
To znači da vrednost ispod granice ne kaže „začeće nije moguće”. Kaže samo da je rezultat niži nego kod većine muškaraca koji su nedavno postali očevi. Stručnjaci koji su objasnili principe novog izdanja priručnika naglašavaju da ove vrednosti nisu dijagnostički pragovi i da same po sebi nisu dovoljne za dijagnozu neplodnosti. Važi i obrnuto: vrednosti iznad granica ne garantuju plodnost.
Referentna vrednost je orijentir, ne crta između plodnih i neplodnih. Zato lekar gleda ceo nalaz, a ne jedan broj.
Još jedna praktična napomena: neke laboratorije i dalje koriste vrednosti iz starijeg, 5. izdanja priručnika (2010), gde su granice malo drugačije. Na primer, granica za koncentraciju je tamo 15 miliona/ml, a za progresivnu pokretljivost 32%. Zato uvek gledaj referentni opseg odštampan na svom nalazu, a ako nije jasno, pitaj laboratoriju koji standard koristi.
Spermogram vrednosti – tabela
Ovo su donje referentne granice iz 6. izdanja priručnika SZO (2021):
| Parametar | Donja referentna granica (SZO 2021) |
|---|---|
| Volumen ejakulata | 1,4 ml |
| Koncentracija spermatozoida | 16 miliona/ml |
| Ukupan broj spermatozoida | 39 miliona po ejakulatu |
| Ukupna pokretljivost | 42% |
| Progresivna pokretljivost | 30% |
| Vitalnost (živi spermatozoidi) | 54% |
| Morfologija (pravilni oblici) | 4% |
Ovo su donje granice, a ne „idealne” vrednosti kojima treba težiti. Normalan spermogram nije onaj u kom je svaki broj što veći, već onaj koji lekar procenjuje kao celinu.
Šta znači svaki parametar
Volumen ejakulata
Volumen je jednostavno količina ejakulata, izražena u mililitrima. To je tečnost u kojoj spermatozoidi „putuju”, a najveći deo nje stvaraju žlezde, ne testisi.
Na volumen mnogo utiču okolnosti davanja uzorka. Posle kratke pauze ga je obično manje, posle duže više. Ako se deo uzorka izgubi, posebno prvi deo, volumen i broj spermatozoida mogu da izgledaju niže nego što stvarno jesu. Zato je dobra priprema za spermogram, od broja dana apstinencije do celog uzorka u posudi, deo tačnog nalaza.
Nizak volumen nekad ima medicinski razlog, ali pre svakog zaključka lekar prvo proverava da li je uzorak bio ceo i koliko je trajala apstinencija.
Koncentracija spermatozoida i ukupan broj
Ova dva reda zvuče slično, ali mere različite stvari.
Koncentracija spermatozoida je koliko ih ima u jednom mililitru ejakulata. Ukupan broj je koliko ih ima u celom uzorku, odnosno koncentracija pomnožena sa volumenom.
Zašto se gledaju oba? Zato što koncentracija zavisi od toga koliko je tečnosti. Ako je volumen veći, ista količina spermatozoida se „razblaži” i koncentracija izgleda niže, iako je ukupan broj u redu. I obrnuto. Ukupan broj zato bolje govori o tome koliko spermatozoida testisi zapravo stvaraju.
Kao i kod volumena, na oba broja utiču apstinencija i to da li je uzorak ceo. Jedna granična koncentracija na jednom nalazu je razlog za ponavljanje, ne za zaključak.
Pokretljivost spermatozoida (ukupna i progresivna)
Pokretljivost spermatozoida pokazuje koliki deo njih se kreće. Na nalazu je obično podeljena na dva broja.
Ukupna pokretljivost obuhvata sve spermatozoide koji se kreću, bez obzira na to kako. Progresivna pokretljivost obuhvata samo one koji plivaju napred, a ne u krug ili u mestu. Upravo ti spermatozoidi imaju realnu šansu da stignu do jajne ćelije, pa lekari na progresivnu pokretljivost obraćaju posebnu pažnju.
Neke laboratorije dodatno dele progresivne na brze i spore, pa ćeš možda videti i te redove. To je samo detaljniji opis istog parametra.
Pokretljivost je osetljiva na uslove: na vreme od davanja do analize, na temperaturu uzorka i na skorašnju bolest. Zato se i ona gleda na ponovljenom nalazu.
Morfologija spermatozoida
Morfologija spermatozoida pokazuje koliki procenat njih ima potpuno pravilan oblik glave, vrata i repa.
Ovaj broj najčešće uplaši ljude, jer je donja granica samo 4%. Ali to ne znači da je 96% spermatozoida „neispravno” ili beskorisno. Morfologija se ocenjuje po veoma strogim kriterijumima: i najmanje odstupanje u obliku znači da se spermatozoid ne računa kao pravilan. Po takvom merilu, nizak procenat pravilnih oblika je čest i kod muškaraca koji postanu očevi prirodnim putem.
Sama morfologija ne može da postavi dijagnozu neplodnosti. Lekar je tumači zajedno sa brojem i pokretljivošću, a ne kao zaseban sud.
Vitalnost
Vitalnost pokazuje koliki deo spermatozoida je živ. Spermatozoid može da bude živ, a da se ne kreće, i ovaj test pravi tu razliku.
Vitalnost se obično meri kada je pokretljivost niska. Tada je korisno znati da li su nepokretni spermatozoidi zapravo živi, ili ih je mnogo koji nisu. Ta razlika lekaru pomaže da odluči šta dalje proverava.
Ostale stavke na nalazu
Na nalazu se često nalazi još nekoliko redova:
- pH – pokazuje koliko je ejakulat kiseo ili bazan.
- Viskoznost – koliko je uzorak gust ili „rastegljiv”.
- Likvefakcija (razvodnjavanje) – za koliko vremena se ejakulat, koji je u početku gust, razvodni.
- Leukociti – bela krvna zrnca u uzorku, koja nekad ukazuju na upalu.
- Okrugle ćelije – zajednički naziv za bela krvna zrnca i nezrele ćelije iz kojih nastaju spermatozoidi.
Granice za ove stavke nisu dobijene na isti način kao za glavne parametre, već su dogovorene kliničke vrednosti. Zato ih lekar tumači u kontekstu, zajedno sa ostatkom nalaza i tvojim tegobama.
Zašto se nalaz gleda kao celina
Jedan broj malo ispod granice nosi manje informacija nego što izgleda. Mnogo više govori obrazac: da li odstupa više parametara zajedno i da li se ista odstupanja vide i na ponovljenoj analizi.
Na primer, nizak broj uz dobru pokretljivost i nizak broj uz slabu pokretljivost nisu ista priča. Isto tako, granična vrednost koja se na drugom nalazu vrati u opseg nije isto što i odstupanje koje se ponavlja. Lekar zato nalaz čita zajedno sa tvojom istorijom bolesti, pregledom i nalazima partnerke, kako preporučuju i smernice američkih udruženja urologa i reproduktivne medicine.
Za takve obrasce postoje i posebni nazivi, poput oligo-, asteno- ili teratozoospermije. Zvuče kao dijagnoze, ali samo opisuju šta je laboratorija videla. Šta znači svaki od tih naziva na nalazu i zašto ga ne treba čitati kao presudu, detaljno razlažemo posebno.
Uredan nalaz, granični nalaz, nalaz ispod granica – šta to znači u praksi
Uredan nalaz. Ovo je dobra informacija, ali ne i garancija. Spermogram ne meri sve, a plodnost se uvek procenjuje kod para. Ako je spermogram uredan, a trudnoće i dalje nema, to je znak da treba pogledati širu sliku, ne da je sve već provereno.
Granični nalaz. Vrednost blizu granice, sa jedne ili druge strane, veoma je česta. Pošto se nalazi prirodno menjaju, granični nalaz je obično razlog da se analiza ponovi pre bilo kakvog zaključka.
Nalaz ispod granica. Ovo je signal da se nalaz ponovi i da se razgovara sa lekarom, ne presuda. Koraci koji dolaze posle lošeg spermograma obično su ponovljena analiza, pregled kod urologa ili androloga i, po potrebi, dodatne analize.
Nalaz istog muškarca može da se razlikuje od uzorka do uzorka, i to je potpuno normalno. Na njega utiču apstinencija, skorašnja bolest, stres i način davanja uzorka.
Britanska NICE smernica za procenu plodnosti zato preporučuje da se abnormalan nalaz potvrdi ponovljenom analizom, idealno posle 3 meseca. Taj razmak nije slučajan: toliko traje ciklus stvaranja spermatozoida od oko 90 dana, pa drugi uzorak pokazuje potpuno novu generaciju spermatozoida. Kod vrlo teških nalaza, na primer kada spermatozoidi nisu pronađeni, analiza se ponavlja što pre.
Jedan nalaz je jedan dan. Dva ili više nalaza su tek prava slika.
Pitanja koja vredi postaviti lekaru
Pre pregleda zapiši pitanja, da ništa ne zaboraviš:
- Koji standard, odnosno koje izdanje priručnika SZO, laboratorija koristi?
- Da li treba ponoviti analizu i kada?
- Da li odstupanja koja vidim nešto znače u kombinaciji?
- Da li su potrebne dodatne analize, i ako jesu, koje i zašto?
Nalaz spermograma je važna informacija, ali nije presuda. Najviše ćeš dobiti ako na pregled dođeš sa pitanjima, a ne sa zaključcima. Cilj nije da sam protumačiš nalaz, već da razumeš šta lekar gleda i zašto.
Najčešće postavljena pitanja
Koje su normalne vrednosti spermograma?
SZO daje donje referentne granice za svaki parametar, prikazane u tabeli iznad. To nisu „idealne” vrednosti niti granica plodnosti, već orijentir zasnovan na nalazima muškaraca koji su nedavno postali očevi. Uvek gledaj i opseg odštampan na svom nalazu.
Šta znači ako je jedna vrednost ispod referentne granice?
Najčešće je to razlog da se analiza ponovi i da se o nalazu razgovara sa lekarom. Jedna vrednost ispod granice nije presuda, jer se nalaz gleda kao celina i potvrđuje ponavljanjem.
Da li je morfologija od 4% loša?
Ne. To je donja referentna granica po veoma strogim kriterijumima, po kojima se i malo odstupanje u obliku računa kao nepravilno. Zato 4% ne znači da je 96% spermatozoida neupotrebljivo, a nizak procenat pravilnih oblika je čest i kod plodnih muškaraca.
Da li uredan spermogram znači da sam plodan?
Uredan nalaz je dobra informacija, ali ne garantuje začeće. Spermogram ne meri sve osobine spermatozoida, a plodnost se uvek procenjuje kod oba partnera. Ako trudnoće nema ni uz uredan nalaz, lekar će predložiti sledeće korake za par.
Zašto se moj nalaz razlikuje od prethodnog?
Zato što nalaz prirodno varira. Na njega utiču broj dana apstinencije, skorašnja bolest, stres i to da li je uzorak bio ceo. Upravo zato lekar gleda više nalaza, a ne jedan.
Ovaj tekst ima isključivo informativni karakter i ne zamenjuje medicinsku dijagnozu ni savet lekara.