Loš spermogram je za većinu muškaraca šok. Prva reakcija je često panika, a druga je pretraga interneta za brzim rešenjem: koje analize uraditi, šta piti, kog lekara zvati. Sve to istovremeno, sa osećajem da je vreme isteklo.
Vreme nije isteklo. Posle lošeg nalaza postoji jasan i prilično predvidiv redosled koraka, i ovaj tekst te vodi kroz njega: ponovljena analiza, pregled kod specijaliste, pa tek onda ciljane dodatne analize. Ako ti nije jasno ni šta znači naziv koji stoji na tvom nalazu, prvo pogledaj šta znače oligo-, asteno- i ostali nazivi sa spermograma, a celu priču o analizi imaš u vodiču kroz spermogram.
Posle lošeg nalaza lako je izgubiti se u pretrazi. Zato smo sve spojili u besplatan vodič „Spermogram – od pripreme do nalaza”: kako da se pripremiš za ponovljenu analizu, kako da čitaš nalaz i šta da pitaš urologa. Ostavi ime i email i vodič ti stiže odmah.
Korak 1 – ponovljena analiza
Pre bilo kakvog zaključka, lekar želi da vidi da li se isti nalaz ponavlja. To nije formalnost. Nalaz spermograma prirodno varira od uzorka do uzorka, čak i kod potpuno zdravog muškarca.
Na jedan nalaz mogu da utiču i privremeni faktori: skorašnja bolest sa temperaturom, prekratka ili preduga apstinencija, deo uzorka koji je promašio posudu. Zato je važno da ponovljena analiza bude dobro pripremljena. Sve sitnice koje utiču na tačnost, od broja dana pauze do toga šta reći u laboratoriji, prolazimo u tekstu o tome kako se pripremiti za spermogram.
Smernice se razlikuju u tome koliko čekati. Američke smernice urologa i reproduktivne medicine (AUA/ASRM) naglašavaju da su potrebna najmanje dva nalaza, u razmaku od oko mesec dana. Britanska NICE smernica preporučuje ponavljanje idealno posle 3 meseca, jer toliko traje ciklus stvaranja novih spermatozoida. U praksi razmak određuje lekar, obično od nekoliko nedelja do 3 meseca.
Jedan izuzetak: ako spermatozoidi nisu pronađeni ili je broj veoma nizak, ne čeka se. Analiza se ponavlja što pre, a pregled kod lekara se zakazuje odmah.
Korak 2 – pregled kod urologa ili androloga
AUA/ASRM preporučuje da muškarca sa abnormalnim nalazom proceni stručnjak za mušku reprodukciju. Kod nas je to urolog, najbolje onaj koji se bavi andrologijom, odnosno muškom plodnošću.
Pregled počinje razgovorom. Lekar će pitati o ranijim bolestima i operacijama, o tome da li je u detinjstvu postojao nespušten testis, da li je bilo povreda ili zaušaka, koje lekove piješ i kakve su ti navike. Posebno je važno da kažeš ako koristiš anabolike ili testosteron. Testosteron koji se unosi spolja može da smanji ili zaustavi stvaranje sperme, pa AUA/ASRM savetuje da ga ne koriste muškarci koji žele dete. Kako on i drugi faktori utiču na spermogram, objašnjavamo posebno. Ako ga koristiš, ne prekidaj ga na svoju ruku, nego o tome razgovaraj sa lekarom.
Zatim sledi fizički pregled testisa i skrotuma. NICE ga predviđa kod dva ili više abnormalna nalaza, jer se pregledom može otkriti, na primer, varikokela ili promena u veličini testisa. Mnogim muškarcima je ovaj deo neprijatan. To je normalno, a za urologa je to rutinski pregled koji traje nekoliko minuta.
Na pregled ponesi sve nalaze spermograma, spisak lekova i suplemenata i, ako postoje, nalaze partnerke.
Korak 3 – dodatne analize koje lekar može da preporuči
Lekar bira analize na osnovu tvog nalaza, istorije i pregleda. Svaka analiza odgovara na jedno konkretno pitanje, i ne rade se sve svakome. To je dobro, a ne znak da se nešto preskače.
| Analiza | Na koje pitanje odgovara |
|---|---|
| Hormoni (FSH, LH, testosteron, prolaktin) | Da li je problem u signalu za stvaranje sperme ili u samim testisima? |
| Ultrazvuk skrotuma | Kako izgledaju testisi i vene oko njih? |
| Genetske analize | Da li postoji promena na hromozomima koja utiče na stvaranje sperme? |
| Test DNK fragmentacije | Koliko je oštećen genetski materijal u spermatozoidima? |
| Analize na infekciju ili upalu | Da li u uzorku postoji upala? |
Hormoni (FSH, LH, testosteron, prolaktin)
Stvaranje sperme funkcioniše kao razgovor između mozga i testisa. Mozak šalje signal, preko hormona FSH i LH, a testisi odgovaraju stvaranjem spermatozoida i testosterona. Hormoni za mušku plodnost pokazuju lekaru gde u tom razgovoru nastaje problem: da li signal ne stiže dovoljno jak ili ga testisi ne „čuju” dobro.
AUA/ASRM preporučuje hormonsku procenu, pre svega FSH i testosteron, kod muškaraca sa malim brojem ili odsustvom spermatozoida, kao i kod onih sa smanjenim libidom, problemima sa erekcijom ili drugim znacima hormonskog poremećaja. Po potrebi lekar dodaje LH, prolaktin ili estradiol.
Hormonske vrednosti nisu nešto što vredi tumačiti samostalno. Isti broj može da znači različite stvari, zavisno od ostalih nalaza, pa FSH kod muškaraca, kao i ostale hormone, uvek tumači lekar u kontekstu cele slike.
Ultrazvuk skrotuma
Ultrazvuk testisa pokazuje kako izgledaju testisi i krvni sudovi oko njih. Ipak, AUA/ASRM ga ne preporučuje rutinski svakom muškarcu sa lošim nalazom, već kada pregled ili nalaz to opravdavaju, na primer kada lekar ne može dovoljno dobro da napipa testise ili posumnja na promenu.
Jedno od stanja koje se ovako može potvrditi je varikokela, proširenje vena u skrotumu. Ona je česta i ne utiče uvek na plodnost, pa da li je i kako treba lečiti, procenjuje lekar.
Genetske analize
Kod vrlo niskog broja ili potpunog odsustva spermatozoida, lekar može da preporuči genetske analize. Najčešće su to kariotip, koji pokazuje da li postoji promena u broju ili građi hromozoma, i analiza mikrodelecija Y hromozoma, odnosno da li nedostaju delovi Y hromozoma važni za stvaranje sperme.
Ove analize su važne iz dva razloga. Mogu da objasne uzrok nalaza i pomognu lekaru da proceni koji putevi imaju smisla. Takođe, neke genetske promene mogu da se prenesu na dete, pa njihov rezultat utiče i na savete koje par dobija pre eventualnog postupka. Genetske analize za mušku neplodnost zato nisu „za svaki slučaj”, već imaju jasnu indikaciju.
Test DNK fragmentacije
Ovaj test meri koliko je oštećen genetski materijal u spermatozoidima, nešto što običan spermogram ne vidi. Ipak, ni AUA/ASRM ni NICE ga ne preporučuju kao deo početne procene.
Lekar ga razmatra u određenim situacijama, na primer kod ponovljenih gubitaka trudnoće ili kada postupci VTO nisu uspeli. Takođe se ponekad uzima u obzir kada je spermogram uredan, a trudnoće i dalje nema.
Analize na infekciju ili upalu
Ako spermogram pokaže povećan broj okruglih ćelija, lekar želi da zna da li su to bela krvna zrnca, odnosno znak upale, ili nezrele ćelije iz kojih nastaju spermatozoidi. Zato može da zatraži dodatnu procenu leukocita, a ako se potvrdi njihov povećan broj, i analize na infekciju.
Šta se ne radi rutinski – i zašto je to dobro
Možda ćeš na internetu naići na dugačke liste analiza „koje svaki muškarac treba da uradi”. Smernice kažu suprotno. AUA/ASRM namerno ne preporučuje rutinski test DNK fragmentacije u početnoj proceni, test antispermatozoidnih antitela, ultrazvuk skrotuma, transrektalni ultrazvuk ni magnetnu rezonancu male karlice, osim kada za njih postoji poseban razlog. Ne preporučuje ni dijagnostičku biopsiju testisa kao rutinski korak.
Razlog je jednostavan. Analiza bez jasnog pitanja retko daje koristan odgovor, a lako donese nove brige, troškove i odlaganja. Više analiza ne znači bolju dijagnostiku. Dobra procena je ona u kojoj svaka analiza ima razlog.
Zašto je procena muškarca važna čak i ako par planira VTO
Neki parovi misle da procena muškarca nije potrebna ako ionako idu na vantelesnu oplodnju. Ali ona ima smisla iz najmanje tri razloga.
Prvo, može da otkrije stanje koje se leči, a koje može da poboljša šanse ili čak promeni potrebu za postupkom. Drugo, rezultati mogu da utiču na plan samog postupka, na primer na to koja metoda oplodnje ima smisla ili da li je potrebno genetsko savetovanje. Treće, AUA/ASRM navodi da loš nalaz ponekad ukazuje i na drugo zdravstveno stanje, hormonsko ili metaboličko, pa je pregled važan i za tvoje opšte zdravlje, ne samo za plodnost.
Šta ti možeš da uradiš dok čekaš
Dok čekaš ponovljenu analizu ili pregled, nekoliko stvari je potpuno u tvojim rukama.
Napiši spisak svih lekova koje koristiš, uključujući anabolike i testosteron, i ne prekidaj nijednu terapiju na svoju ruku. Zapiši ranije bolesti i operacije, na primer nespušten testis, kilu, povredu ili zauške. Vodi računa o opštem zdravlju: manje alkohola, bez pušenja, dovoljno sna i kretanja. To su navike koje su dobre za tebe bez obzira na nalaz, a mnoge od njih spadaju i u svakodnevne stvari koje utiču na kvalitet sperme. Promene na nalazu ne treba očekivati odmah, ali dobre navike nikad nisu greška.
Za sam pregled pripremi:
- sve nalaze spermograma, sa datumima i brojem dana apstinencije
- spisak lekova, suplemenata, anabolika ili testosterona
- ranije bolesti i operacije
- pitanja: da li treba ponoviti analizu, koje dodatne analize imaju smisla za mene i zašto
Loš spermogram nije kraj priče, već početak jasnijeg puta. Ponovljena analiza, pregled kod specijaliste i ciljane dodatne analize daju odgovor koji jedan nalaz ne može da da. Cilj nije da uradiš sve analize odjednom, već prave analize, pravim redom.
Najčešće postavljena pitanja
Kom lekaru da se javim ako mi je spermogram loš?
Urologu, najbolje onom koji ima iskustva u andrologiji, odnosno muškoj reprodukciji. Na pregled ponesi sve nalaze spermograma, spisak lekova i, ako postoje, nalaze partnerke.
Koje hormone treba da proverim?
Hormone ne treba birati sam. Lekar obično počinje od FSH i testosterona, jer oni pokazuju da li je problem u signalu iz mozga ili u testisima, a po potrebi dodaje LH, prolaktin ili estradiol. Rezultate tumači lekar, zajedno sa ostalim nalazima.
Da li moram da uradim ultrazvuk testisa?
Ne rutinski. Lekar ga preporučuje kada pregled ili nalaz to opravdavaju, na primer kada posumnja na promenu na testisu ili kada pregled nije dovoljno jasan.
Da li treba da uradim test DNK fragmentacije?
Po smernicama, ovaj test nije deo početne procene. Lekar ga razmatra u određenim situacijama, na primer kod ponovljenih gubitaka trudnoće, neuspelih VTO postupaka ili kada trudnoće nema uprkos urednom spermogramu.
Ako planiramo VTO, da li je procena muškarca uopšte potrebna?
Da. Procena može da otkrije stanje koje se leči, da utiče na izbor postupka ili da ukaže na drugo zdravstveno pitanje koje je važno za tebe, bez obzira na plodnost.
Ovaj tekst ima isključivo informativni karakter i ne zamenjuje medicinsku dijagnozu ni savet lekara.