Neplodnost je globalni zdravstveni problem koji pogađa približno 15% parova širom sveta, odnosno oko 48 miliona parova. Iako se ne radi o životno ugrožavajućem stanju, neplodnost predstavlja emotivno, fizički i psihički iscrpljujuće iskustvo koje može dovesti do različitih kriznih stanja kod pojedinca. Iz tog razloga se u rešavanje neplodnosti uključuju čitavi timovi stručnjaka čiji je zajednički cilj pronalaženje rešenja i ostvarivanje potomstva.
Da bismo bili u potpunosti upoznati sa ovim problemom, neophodno je da prvo razjasnimo terminologiju.
Šta tačno znače pojmovi neplodnost, infertilitet i sterilitet?
Neplodnost, infertilitet, sterilitet i ostali pojmovi se često mešaju, pa ćemo svaki objasniti pojedinačno.
Neplodnost se definiše kao biološka nesposobnost ili smanjena sposobnost pojedinca da doprinese začeću. Po definiciji, reč je o odsustvu postizanja trudnoće posle 12 meseci redovnih seksualnih odnosa bez korišćenja ikakvih formi kontracepcije. U našoj sredini su neplodnost i sterilitet sinonimi i mogu biti primarni ili sekundarni.
Primarni sterilitet se dešava kod žena koje nikada nisu zatrudnele. Sekundarni sterilitet podrazumeva nemogućnost postizanja trudnoće nakon barem jedne prethodne trudnoće.
Infertilitet je nešto u potpunosti drugo. Označava nemogućnost iznošenja trudnoće i rađanja deteta sposobnog za život. Takođe razlikujemo primarni infertilitet, kada žena kojoj je dijagnostikovana trudnoća nikad nije mogla da je iznese do kraja, nego su se trudnoće završavale pobačajima, i sekundarni infertilitet, kada je žena imala makar jednu uspešnu trudnoću i rođeno dete, a problem je usledio kasnije.
Kako su raspoređeni uzroci neplodnosti kod parova?
Žene su odgovorne za oko 50% slučajeva neplodnosti, muškarci za oko 40%, dok kombinovani uzroci čine ostatak. Druga istraživanja navode nešto drugačiju raspodelu – muški faktor samostalno odgovoran za 20-30% slučajeva, a doprinosi ukupno i do 50% svih slučajeva neplodnosti kada se računaju i kombinovani uzroci.
Neplodnost ni kod jednog partnera ne podrazumeva samo jedno stanje. Kako je za pravilan proces reprodukcije kod čoveka potrebno da čitav niz elemenata i faktora funkcioniše nesmetano, tako i svaki problem vezan za plodnost može nastati zbog
poremećaja na bilo kom nivou tog procesa.
Uzroci neplodnosti kod žena
Normalno funkcionisanje reproduktivnog procesa kod žene podrazumeva adekvatan nivo hormona, odnosno pravilan rad hipotalamusno-hipofizno-ovarijalne osovine, i anatomski zdrave reproduktivne organe. Preduslov za uspešnu trudnoću podrazumeva normalno odvijanje menstrualnog ciklusa, adekvatnu produkciju i otpuštanje polnih ćelija, njihov nesmetan transport kroz jajovod i nesmetanu implantaciju embriona u matericu. Najčešća stanja koja mogu negativno uticati na ovaj proces su hormonski poremećaji, poremećaji ovulacije, endometrioza i patološka stanja jajovoda i materice.
Hormonski poremećaji
Hormonski poremećaji koji uzrokuju neredovne menstrualne cikluse sa ređim ovulacijama su među najznačajnijim faktorima za nastanak smanjene reproduktivne sposobnosti kod žena. Do ovih stanja može doći zbog bolesti vezanih za reproduktivne organe, ali neretko su posledica bolesti drugih organa, kao što su štitna žlezda, nadbubrežna žlezda ili pankreas. Čak i poremećaji telesne težine, bilo da je u pitanju manjak ili višak kilograma, mogu uticati na delikatnu hormonsku ravnotežu u telu.
Endometrioza
Endometrioza predstavlja prisustvo tkiva endometrijuma van njegove normalne lokacije u materici. Njeni glavni simptomi su bol tokom menstruacije i poremećaj intenziteta i trajanja menstrualnog krvarenja. Takođe se zna da negativno utiče na plodnost kod žena, iako sama dijagnoza endometrioze ne znači nužno da je postizanje začeća nemoguće.
Poremećaj ovulacije
Poremećaji ovulacije se grubo mogu podeliti na neredovnu/smanjenu ovulaciju i potpuni izostanak ovulacije. Glavni uzroci su najčešće vezani za poremećaje hormona hipotalamusa (GnRH) i hipofize (FSH, LH i prolaktin). Povećano lučenje prolaktina,
poznato kao hiperprolaktinemija, jedan je od najčešćih poremećaja hipotalamusno – hipofizne ose i važan uzrok nepravilnih menstruacija i neplodnosti kod mladih žena – najčešće se javlja zbog benignog tumora hipofize (prolaktinoma), mada može biti i posledica nekih drugih bolesti ili lekova.
Još jedan izuzetno čest uzrok poremećaja ovulacije je sindrom policističnih jajnika. To je bolest čiji tačan uzrok još uvek nije u potpunosti poznat, ali se zna da u njenom nastanku učestvuju poremećeni nivoi androgenih hormona, LH hormona i insulina. Drugi simptomi uključuju gojaznost, prekomernu dlakavost i sterilitet.
Poremećaji na nivou jajovoda
Poremećaji jajovoda podrazumevaju opstrukciju ili izmenu tkiva jajovoda koja negativno utiče na prolazak zigota. Mogu nastati zbog tumora, endometrioze, prethodnih vanmateričnih trudnoća, infekcija uzrokovanih polno prenosivim bolestima ili prethodnih operacija. Više o tome kako začepljeni jajovodi utiču na plodnost i mogućnosti za trudnoću pročitajte u posebnom vodiču. Dijagnostika i lečenje često mogu da se izvedu istovremeno u toku laparoskopije ili histeroskopije.
Poremećaji na nivou materice
Poremećaji na nivou materice su sve bolesti i stanja koja mogu negativno uticati na bilo koji aspekt trudnoće, počev od implantacije embriona, preko održavanja trudnoće, pa sve do njenog adekvatnog iznošenja. Njenu funkciju mogu narušiti adenomioza, polipi, tumori, prethodne operacije abdomena, prethodne prevremeno prekinute trudnoće i
urođene anomalije.
Simptomi i uzroci neplodnosti kod muškaraca
Slično kao kod žena, brojni poremećaji hormonskog porekla mogu uticati na smanjenu produkciju spermatozoida. U određenim slučajevima, čak i kada je nivo hormona normalan, neplodnost može nastati zbog bolesti testisa ili prostate. Opisani su i genetski uzroci muške neplodnosti u sklopu nekih sindroma.
Najčešći uzroci koji dovode do smanjene plodnosti kod muškaraca su:
Varikokela – proširene testikularne vene zbog kojih se mogu javiti blaži ili jači bolovi i oticanje skrotuma i smanjena plodnost. Više o tome pročitajte u vodiču o varikokeli i muškoj plodnosti.
Azoospermija – smanjen broj spermatozoida u spermi nastao zbog smanjene produkcije spermatozoida pod uticajem poremećenih nivoa hormona ili zbog opstrukcije uzrokovane povredom, tumorom, infekcijom ili operacijom. Više o tome šta
azoospermija zaista znači za šanse na roditeljstvo pročitajte u posebnom tekstu.
Dodatni faktori rizika za neplodnost
Faktori koji mogu negativno uticati na plodnost žena i muškaraca su slični i, kako biste i pretpostavili, imaju veze sa onim što generalno utiče na zdravlje svakog pojedinca. To su stres, pušenje, konzumacija alkohola, korišćenje narkotika, toksini iz okoline, hemoterapija i drugi faktori. Već duže vreme se zna i da rekreativno korišćenje marihuane smanjuje plodnost negativnim uticajem na kvalitet sperme.
Još jedan od faktora je gojaznost, koja preko poremećaja hormona može uticati na neredovnost ciklusa kod žena, a na pojavu erektilne disfunkcije kod muškaraca.
Kada potražiti stručnu pomoć?
Ako ste mlađi od 35 godina i pokušavate da zatrudnite duže od 12 meseci bez uspeha, vreme je za konsultaciju sa specijalistom za plodnost. Ako imate više od 35 godina, preporučuje se konsultacija već nakon 6 meseci pokušaja. Rana dijagnostika omogućava brže i ciljanije lečenje – bez obzira da li je uzrok ženskog, muškog ili kombinovanog porekla.
Želite da poručite BabyLab i uz pomoć našeg vodiča za ostvarenje trudnoće naučite
kako da poboljšate svoju plodnost?
Poručite BabyLab
Napomena: Ovaj tekst je edukativnog karaktera i ne zamenjuje savet, dijagnozu ili terapiju lekara. Informacije o suplementima i promenama životnog stila ne garantuju poboljšanje parametara plodnosti niti ishod lečenja i uvek se moraju primenjivati uz stručno medicinsko vođenje.
